Гепатит б касаллигини кандай даволаш мумкин

Gepatit B virusi gepadnaviruslar oilasiga mansub bo‘lib, uni 1970-yilda D.Deyn bemorning najasidan electron mikroskop yordamida topgan. Shuning uchun virus “Deyn zarrachasi” deb ham ataladi.


HBV infeksiyasi – odamning keng tarqalgan virusli kasalliklaridan biridir JSST ma’lumotlari bo‘yicha yer sharining 1/3 dan ko‘proq qismi HBV bilan zararlangan va ulardan 5% infeksiya tashuvchilar hisoblanadi. HBV tashqi muhitga yuqori chidamli. O‘zining yuqumliligini 30 daqiqa avtoklavlanganda, 1600 C da 60 daqiqa davomida quruq bug‘da sterillanganda yo‘qotadi.

Kasallanishning asosiy qismi zararlangan asboblar bilan (shpritslar, ninalar, stomatologik asboblar va boshqalar), kam qismi HBV ga tekshirilmagan qon preparatlarini quyish bilan bog‘liq. Bundan tashqari yaqin muloqotda (ona-bola), jinsiy aloqada, shuningdek teri va shilliq qavatlarning shikastlanishi bilan bog‘liq boshqa maishiy zararlanishlar orqali virusni “tabiiy” yuqish yo‘llari haqida ham ma’lumotlar to‘plangan. Xususan zararlanish xavfi yuqori bo‘lgan bemorlar bo‘lib, gemodializda qatnaydiganlar, shuningdek ijtimoiy guruhdagi shaxslar – erkak gomoseksualistlar, giyohvandlar, fohishalar hisoblanadi. HBV bilan yuqori zararlanish xavf guruhiga qon va qon preparatlari bilan muloqotda bo‘ladigan tibbiyot xodimlari ham kiradi. Virus odam organizmidagi barcha biologik suyuqliklarda bo‘ladi. Shuning uchun onadan bolaga yo‘ldosh orqali, ko‘krak sutidan ham o‘tishi mumkin.

Virusli gepatit B ning yashirin davri 4 haftadan 6 oygacha bo‘lib, o‘rtacha 50 kunni tashkil qiladi. Virusning kirishi qon tomirlar bo‘lganligi uchun u qon orqali butun organizm bo‘ylab tarqalib, jigar hujayralariga (gepatotsitlarga) yopishadi. Gepatotsitlarga virus yopishganidan boshlab, unga patalogik ta‘sir ko‘rsatmaydi. Zararli ta’sir immun hujayralar gepatit B antigenlarini gepatotsitlar yuzasida aniqlashdan boshlanadi. Sodda qilib tushuntiradigan bo‘lsak, jigar hujayralarining zararlanishi immunopatalogik sabablarga bog‘liq.

Gepatit B o‘zining patalogik shaklining xilma-xilligi (o‘tkir, o‘rtacha o‘tkir, surunkali, persistensiyalovchi) bilan ajralib turadi. Bu xilma-xillik virus antigenlarining gepatotsit hujayralariga qanday ta’sir etishiga bog’liq. Masalan, kasallikning o‘tkir shaklida T-helperlar (immun hujayralar) faoliyati bostiriladi, surunkali ko‘rinishida esa T-supressorlar (immun hujayralar) jarayonga jalb qilinadi. T-supressorlar faolligining doimiy ravishda bostirilib turilishi autoimmun reaksiya yuzaga kelishiga zamin yaratadi. T-helperlarning ingibatsiyasi (to‘xtatilishi) tufayli virus antigenlarini aniqlab olish qiyinlashadi hamda ularni to‘xtatuvchi antitelolar kam hosil bo‘ladi. Bundan tashqari virus maxsus makrofaglarga ham ta‘sir etish xossasiga ega

VGB klinik kechishi virusli gepatit A ga nisbatan keng va uzoq davomli bo‘ladi, jigarning o‘tkir distrofiyasi 5-10 % hollarda surunkali ko‘rinishga o‘tadi. Ammo, ko‘pgina hollarda kasallik hech bir simptomsiz infeksiya ko‘rinishida ham kechadi. Ba’zi holatlarda jigardan tashqari belgilar kuzatiladi: eshakemi va boshqa terida toshmalar, artrit , kam hollarda glomerulonefrit va vaskulit. Bu holat asosan o‘tkir gepatit B bilan og‘riganda kuzatiladi.

Kasallikni davolash bemorlarga vitaminlar, glukosteroidlar, interferonlar (virus faoliyatini to‘xtatuvchi) preparatlar qo‘llash bilan yonma-yon holda oqsil va uglevodga boy, lekin yog‘siz mahsulotlardan iborat bo‘lgan yeguliklar tanovul qilish bilan birga olib boriladi. Bunda shifokor virusolog yoki gepatolog bemorning umumiy holatidan, undagi yondosh kasalliklar turidan kelib chiqib turli davo choralarini qo‘llashi mumkin. Har qanday gepatit turi bilan kasallanganda ham jigar uchun zararli hisoblangan qovurilgan, tuzlangan, konserogen mahsulotlardan, spirtli ichimliklardan, chekishdan voz kechish lozim!

Shu o‘rinda ya’na bir masalaga oydinlik kiritib o‘tsak, agar yosh oila a’zolaridan birida gepatit B virusi aniqlansa, uning jinsiy aloqa bilan yuqish ehtimolligi juda yuqoriligini e’tiborga olib, o‘z turmush o‘rtog‘ini virusga qarshi emlash tavsiya etiladi. Bu emlash hech bir havotirsiz jinsiy a’loqaga kirishish uchun zamin yaratdi. Vaksina 5 yilgacha saqlanadi.

Ya’na shuni ta’kidlab o‘tish lozimki, agar ona virus bilan zararlangan bo‘lsa, tug‘riq jarayonida bolaga yuqtirib olmasligi uchun juda zarur choralar mamlakatimiz tug‘riqxonalarida joriy etilgan. Va bola tug‘ilgan vaqtdan boshlab, ilk 24 soat ichida gepatit B ga qarshi emlashdan o‘tqaziladi. Emlash chaqaloqlarda emlash kalendariga asosan uch marta olib boriladi. Ikki hamda to‘qqizinchi oyida chaqaloqda navbatdagi emlash amalga oshiriladi. Emlash kasallikni oldini olishning eng ishonchli usullaridandir!

Ushbu maqolalarni ham o‘qing:

Foydali maqolalarni Telegram kanalimizda kuzatib boring!


Ушбу ўлим даражадасидаги хавфли инфекциядан 90 фоизгача беморлар қутула олишади. Асосийси — даволанишни бошлашга кеч қолмаслик.

Жаҳон Соғлиқни сақлаш ташкилоти маълумотларига кўра, гепатитнинг С тури билан ер юзининг 70 миллиондан ортиқ кишиси азият чекади. Ушбу инфекция ва у билан боғлиқ асоратлар натижасида йилига 400 мингга яқин инсон вафот этади.

Жигарнинг гепатоинфекциялардан бири бўлган С гуруҳи вируси билан яллиғланишига Гепатит С касаллиги деб айтилади. Бошқа гуруҳдаги вируслар ҳам мавжуд, бироқ улар сездирмасдан зарарламайди.

Аксарият ҳолларда С-вирус қон орқали юқади. Бундан ташқари, зарарланиш кундалик ҳаёт тарзида ҳам содир бўлиши мумкин. Масалан, маникюр жараёнида сиздан олдинги мижоз учун ишлатилган асбобларни етарлича стерилламаслик нохуш ҳолатни келиб чиқишига сабаб бўлиши эҳтимоли юқори.

Сўнгра, инсон ўзида ҳеч қандай ғайритабиий аломатларни сезмайди. Вирус жигарни деярли сездирмаган ҳолатда қамраб олади. Айнан шу сабабли гепатит С’нинг сурункали тури билан оғрувчи беморларнинг 50 фоизи касаллик ҳақида ҳаттоки ўйлаб ҳам кўрмаган бўлишади. Бу орада у ривожланиб боради.

Гепатит С жигар раки ривожланишининг асосий сабабидир.

Американинг касалликни назорат қилиш ва олдини олиш Маркази маълум қилишича, гепатит С билан хасталанган одамларда:

  • жигар фаолиятининг сурункали бузилишлари ривожланади, хавф - 60-70 фоиз;
  • жигар циррози юзага келади (одатда бу зарарланишдан 20-30 йил ўтиб рўй беради), хавф - 10-20 фоиз;
  • жигар етишмовчилиги кучаяди, хавф - 3-6 фоиз;
  • жигар раки аниқланади, хавф - 1-5 фоиз.

Ижобий ҳолатлар ҳам мавжуд: тахминан 15-25 фоиз беморлар ўз-ўзидан давога эришади. Баъзида у билан касалланганини билмаган ҳолда ҳам вирусдан қутулиб кетиш ҳоллари учрайди. Шифокорлар буни тўсатдан вирусдан тозаланиш деб аташади ва унинг сабаби аниқланмаган.

Бироқ сиз қайси гуруҳга кирасиз — ўзини ўзи даволаганларми, циррозга йўлиққанларми ёки ундан ҳам ёмонроқ — буни олдиндан айтиш мушкул. Яхшиси, таваккалчилик қилмаган маъқул.

Касалликнинг икки даври мавжуд: ўткир ва сурункали. Биринчиси зарарланишдан кейинги 1-6 ойларда бошланади ва 2 ҳафтадан 12 ҳафтагача чўзилади. Шу вақт давомида яширинган вирус ўз белгиларини беради.

Аксарият беморларда (80 фоизгача) оғир давр мутлақо аломатларсиз ўтади.

Аниқ белгилар мавжуд бўлиши мумкин. Аммо улар кўп ҳолларда одатий ҳолсизлик билан кечгани сабабли шамоллаш ёки кучли чарчаш деб тахмин қилиниши мумкин.

Гепатит С’нинг оғир даврини қандай аниқлаш мумкин?

Қуйида нисбатан кенг тарқалган аломатларини келтирамиз:

  • Қорин соҳасида қаттиқлик. Одатда ўнг тарафда, қовурға остида;
  • Сариқ ёки малла рангли ахлат;
  • Сийдик ранги тўқлашиши;
  • Тез толиқиш, чарчоқлик;
  • Доимий кўнгил айниши. Баъзида қусиш ҳолатигача;
  • Иштаҳа йўқолиши. Унинг сабаби кўп ҳолларда — оз миқдордаги овқат тановулидан кейин ҳам ошқозон тўлиб қолгандай туйилиши;
  • Мушак ва бўғимларда оғриқ. Худди грипп аломатидек;
  • Ҳарорат кўтарилиши. Баъзан белгисиз, субфебрил даражагача;
  • Тери ва кўз олмасининг енгил сарғайиши.

Юқоридаги аломатларнинг барчаси бир вақтда содир бўлиши шарт эмас. Бундан ташқари, улар том маънода бир неча кунга чўзилиши мумкин. Агар шу давр бошқа касаллик билан хасталаниш — масалан, ОРВИ — пайтида рўй берса, гепатит С’нинг белгиларини умуман пайқамай қолиш ҳам мумкин. Сўнгра ўткир давр якунланиб, кейингиси — сурункали гепатит С бошланади.

Гепатит С’нинг сурункали даврини қандай пайқаш мумкин?

У ўзини яққол намойиш қилиши учун жигарни кенг эгаллаб олмагунча сурункали давр йиллаб ва ҳаттоки ўн йиллаб чўзилади. Гепатит С’ни бу даврида таниб олиш оғир даврига қараганда янада қийинроқ. Аммо инсон ўзидаги ўзгаришларга яхшилаб эътибор қаратса, бунинг иложи бор.

Юқорида келтирилган аломатларга қўшимча равишда бир неча белгилар пайдо бўлади:

  • Осон пайдо бўлувчи кўкаришлар. Қон ивиши омиллари жигарда ишлаб чиқарилади. Агар унинг ишида носозликлар пайдо бўлса, қон ивиши ёмонлашади.
  • Қон кетиши. Кичик тирналишлардан ҳам узоқ вақт қон оқиши мумкин. Бунинг сабаби ҳам жигар фаолиятидаги камчиликлардир.
  • Бесабаб қичишиш ва тошмалар юзага келиши. Тананинг ҳар қайси қисмида кузатилиши мумкин, лекин аксарият ҳолларда елка-бел, кўкрак соҳаларида, қўлларда пайдо бўлади.
  • Оёқларнинг тез-тез шишиши.
  • Бир қарашда сабабсиз бошланган вазн ташлаш.
  • Ўргимчак ангиомаси. Бу тери остида пайдо бўлувчи қон томирларининг кластер шаклида тўпланиб қолишининг номи бўлиб, худди ўргимчак тўридаги сингари бир нуқтадан тарқалган бўлади.

Агар сиз келтирилган белгиларнинг ҳеч бўлмаса 2-3тасини ўзингизда кузатган бўлсангиз, бу зудлик билан тиббий текширувдан ўтиш кераклигини англатади.

Агар гумонлар тасдиқланса, терапевт сизни шифокор-инфекционист ёки гепатитни даволаш билан шуғулланувчи гепатологга юборади.

Яхши янгилик: С гепатитини даволашнинг иложи бор.

90 фоиз беморлар атиги бир неча ой давом этувчи дори-дармонлар қабулидан сўнг саломатлигини тиклаб олади.

Фақат ёдда тутинг: самарали даволаш йўлини фақат шифокор аниқлайди. Гап шундаки, гепатит С вируси бир неча генотипларга эга бўлиб, уларнинг ҳар бири индивидуал тартибдаги ёндашувни талаб қилади.

Даволаш курсини жигарни тиклаб бўлмайдиган ҳолатга келгунига қадар вақт йўқотмасдан бошлашга улгуриш ҳам муҳим.

Хавф гуруҳидасиз, агар сиз:

  • бегоналар қони ва игналар билан бевосита алоқада бўлувчи тиббиёт муассасида ишласангиз;
  • бетартиб жинсий ҳаёт тарзига эга бўлсангиз;
  • пирсинг ёки татуировкангиз бўлса ва хизмат кўрсатувчининг бир марталик ёки стерилланган асбоблардан фойдаланганини аниқ билмасангиз;
  • гигиена даражаси шубҳали салонларда маникюр ёки педикюр хизматидан фойдаланган бўлсангиз;
  • сизга қон қуйишган бўлса;
  • турмуш ўртоғингиз гепатит С биан зарарланган бўлса;
  • онангиз гепатит С билан зарарланган бўлса;
  • қамоқда ўтириб чиққан бўлсангиз.

Касаллик юқишининг асосий йўли қон орқали рўй беради. Баъзи ҳолларда жинсий йўл орқали ва туғруқ жараёнида онадан болага ўтиши мумкин, аммо бу жуда кам учрайди.

Гепатит С қуйидаги йўлларда юқмайди:

  • овқат, сув, кўкрак сути орқали;
  • сўзлашув, қучоқлашиш, ўпишиш, бир идишдан фойдаланиш орқали;
  • чивинлар ва бошқа ҳашаротлар орқали.
  • Энг муҳим қоида бу гигиенага риоя қилиш ва бегона қондан эҳтиёт бўлишдир:
  • Шприц ва бошқа инсонларнинг биоматериаллари билан ишлаш жараёнида қоидаларга амал қилинг;
  • Жамоат жойларида тирналишлар орттирмасликка ҳаракат қилинг. Чунки сиздан олдин бошқа бир одам ҳам тирналган бўлиши мумкин;
  • Тиш тозалаш воситангиздан бошқалар фойдаланишига йўл қўйманг;
  • Гўзаллик салонлари гигиенасига диққатли бўлинг;
  • Гиёҳванд моддалар истеъмол қилманг.

Ва яна бир бор эслатамиз: гепатит С — давоси бор касаллик. Аммо энг яхшиси унга йўлиқмаслик. Эҳтиёткор ва диққатли бўлинг.

Гепатит с ни давоси борми


Hepcinat-LP в 50 раз дешевле

Гепатит: келиб чиқиши, аломатлари ва даволаш

Гепатит А ва Е турлари унчалик оғир касаллик ҳисобланмайди ва саломатлик учун катта хавф туғдирмайди. Яъни гепатитнинг бу турлари сурункали ҳолатга ўтиб кетмайди. Аммо касаллик ўткир ҳолда кечиши кузатилиши мумкин. Гепатитнинг В ёки С турида касаллик сурункали ҳолатга ўтишига мойиллик мавжуд.

Бемор албатта шифокор назорати остида даволаниши зарур. Гепатитнинг бир туридан даволангач, кишида бу вирусга нисбатан турғун иммунитет ҳосил бўлади. Яъни бу касалликка қайта чалинмайди. Уни батамомо даволаш учун бемор тўғри муолажа қилиниб, парҳез тутиши зарур. Жигар ўз фаолиятини тиклаб олиши учун камида 3 ой ёки 6 ой мобайнида парҳезга эътиборли бўлиш зарур.

22 декабр , 15:43

#1057;#1080;#1079; #1091;#1096;#1073;#1091; #1073;#1118;#1083;#1080;#1084;#1076;#1072; #1089;#1080;#1079;#1085;#1080; #1179;#1080;#1081;#1085;#1072;#1105;#1090;#1075;#1072;#1085; #1074;#1072; #1179;#1080;#1079;#1080;#1179;#1090;#1080;#1088;#1072;#1105;#1090;#1075;#1072;#1085; #1089;#1072;#1074;#1086;#1083;#1083;#1072;#1088;#1085;#1080; #1073;#1077;#1088;#1080;#1073; #1078;#1072;#1074;#1086;#1073; #1086;#1083;#1080;#1085;#1075;, #1074;#1072; #1073;#1077;#1088;#1080;#1083;#1075;#1072;#1085; #1089;#1072;#1074;#1086;#1083;#1072;#1088;#1075;#1072; #1084;#1072;#1089;#1083;#1072;#1203;#1072;#1090;#1083;#1072;#1088; #1073;#1077;#1088;#1080;#1073;, #1089;#1072;#1074;#1086;#1083; #1073;#1077;#1088;#1091;#1074;#1095;#1080;#1085;#1080;#1085;#1075; #1084;#1091;#1096;#1082;#1091;#1083;#1080;#1085;#1080; #1086;#1089;#1086;#1085; #1179;#1080;#1083;#1080;#1085;#1075;.

  • Саволлар: 2923
  • Жавоблар: 9495
  • Изоҳлар: 4449
  • Фойдаланувчилар: 3087
  • Теглар: 1716

Комментариев пока нет!

Ревматоидный артрит – это патология соединительной ткани, далее.

Что лечит морская вода? Начало использования морской далее.

Статины для снижения холестерина. Польза или вред далее.


Сухость в носу Сухость в носу может сопровождаться: образованием корок в носу; зудом в носу; носовыми кровотечениями ; заложенностью носа; болью в носу; неприятным запахом из


По каким причинам сопли из носа становятся коричневыми Выделения из носа могут многое рассказать не только о здоровье человека, но и об обстановке, в которой


Зуд в носу В том случае, когда попутно появляется отечность, стоит консультироваться у специалиста, назначающего сосудосуживающие препараты. Но таковыми


Что нужно делать, если заложило нос и уши? Если заложило нос и уши, что делать? Данная проблема имеет серьезный характер. Устранять ее нужно как

Гепатит с ни давоси борми


Hepcinat-LP в 50 раз дешевле

Гепатит: келиб чиқиши, аломатлари ва даволаш

Гепатит А ва Е турлари унчалик оғир касаллик ҳисобланмайди ва саломатлик учун катта хавф туғдирмайди. Яъни гепатитнинг бу турлари сурункали ҳолатга ўтиб кетмайди. Аммо касаллик ўткир ҳолда кечиши кузатилиши мумкин. Гепатитнинг В ёки С турида касаллик сурункали ҳолатга ўтишига мойиллик мавжуд.

Бемор албатта шифокор назорати остида даволаниши зарур. Гепатитнинг бир туридан даволангач, кишида бу вирусга нисбатан турғун иммунитет ҳосил бўлади. Яъни бу касалликка қайта чалинмайди. Уни батамомо даволаш учун бемор тўғри муолажа қилиниб, парҳез тутиши зарур. Жигар ўз фаолиятини тиклаб олиши учун камида 3 ой ёки 6 ой мобайнида парҳезга эътиборли бўлиш зарур.

22 декабр , 15:43

#1057;#1080;#1079; #1091;#1096;#1073;#1091; #1073;#1118;#1083;#1080;#1084;#1076;#1072; #1089;#1080;#1079;#1085;#1080; #1179;#1080;#1081;#1085;#1072;#1105;#1090;#1075;#1072;#1085; #1074;#1072; #1179;#1080;#1079;#1080;#1179;#1090;#1080;#1088;#1072;#1105;#1090;#1075;#1072;#1085; #1089;#1072;#1074;#1086;#1083;#1083;#1072;#1088;#1085;#1080; #1073;#1077;#1088;#1080;#1073; #1078;#1072;#1074;#1086;#1073; #1086;#1083;#1080;#1085;#1075;, #1074;#1072; #1073;#1077;#1088;#1080;#1083;#1075;#1072;#1085; #1089;#1072;#1074;#1086;#1083;#1072;#1088;#1075;#1072; #1084;#1072;#1089;#1083;#1072;#1203;#1072;#1090;#1083;#1072;#1088; #1073;#1077;#1088;#1080;#1073;, #1089;#1072;#1074;#1086;#1083; #1073;#1077;#1088;#1091;#1074;#1095;#1080;#1085;#1080;#1085;#1075; #1084;#1091;#1096;#1082;#1091;#1083;#1080;#1085;#1080; #1086;#1089;#1086;#1085; #1179;#1080;#1083;#1080;#1085;#1075;.

  • Саволлар: 2923
  • Жавоблар: 9495
  • Изоҳлар: 4449
  • Фойдаланувчилар: 3087
  • Теглар: 1716

Комментариев пока нет!

Как лечить боль далее.

Боль в области лопаток Боли в спине, а особенно в далее.

Развитие кандидозного дерматита Кандидозный дерматит далее.


Сухость в носу Сухость в носу может сопровождаться: образованием корок в носу; зудом в носу; носовыми кровотечениями ; заложенностью носа; болью в носу; неприятным запахом из


По каким причинам сопли из носа становятся коричневыми Выделения из носа могут многое рассказать не только о здоровье человека, но и об обстановке, в которой


Зуд в носу В том случае, когда попутно появляется отечность, стоит консультироваться у специалиста, назначающего сосудосуживающие препараты. Но таковыми


Что нужно делать, если заложило нос и уши? Если заложило нос и уши, что делать? Данная проблема имеет серьезный характер. Устранять ее нужно как

Gepatit B. Sabablar, davolash va oldini olish.

Gepatit B virusi gepadnaviruslar oilasiga mansub bo‘lib, uni 1970-yilda D.Deyn bemorning najasidan electron mikroskop yordamida topgan. Shuning uchun virus “Deyn zarrachasi” deb ham ataladi.


Virusli gepatit B ning yashirin davri 4 haftadan 6 oygacha bo‘lib, o‘rtacha 50 kunni tashkil qiladi. Virusning kirishi qon tomirlar bo‘lganligi uchun u qon orqali butun organizm bo‘ylab tarqalib, jigar hujayralariga (gepatotsitlarga) yopishadi. Gepatotsitlarga virus yopishganidan boshlab, unga patalogik ta‘sir ko‘rsatmaydi. Zararli ta’sir immun hujayralar gepatit B antigenlarini gepatotsitlar yuzasida aniqlashdan boshlanadi. Sodda qilib tushuntiradigan bo‘lsak, jigar hujayralarining zararlanishi immunopatalogik sabablarga bog‘liq.

VGB klinik kechishi virusli gepatit A ga nisbatan keng va uzoq davomli bo‘ladi, jigarning o‘tkir distrofiyasi 5-10 % hollarda surunkali ko‘rinishga o‘tadi. Ammo, ko‘pgina hollarda kasallik hech bir simptomsiz infeksiya ko‘rinishida ham kechadi. Ba’zi holatlarda jigardan tashqari belgilar kuzatiladi: eshakemi va boshqa terida toshmalar, artrit , kam hollarda glomerulonefrit va vaskulit. Bu holat asosan o‘tkir gepatit B bilan og‘riganda kuzatiladi.

Shu o‘rinda ya’na bir masalaga oydinlik kiritib o‘tsak, agar yosh oila a’zolaridan birida gepatit B virusi aniqlansa, uning jinsiy aloqa bilan yuqish ehtimolligi juda yuqoriligini e’tiborga olib, o‘z turmush o‘rtog‘ini virusga qarshi emlash tavsiya etiladi. Bu emlash hech bir havotirsiz jinsiy a’loqaga kirishish uchun zamin yaratdi. Vaksina 5 yilgacha saqlanadi.

Ushbu maqolalarni ham o‘qing:

Telegramdagi rasmiy kanalimizga a’zo bo‘ling!



salom qonim tarkibida gepatit b aniqlani qonm tarkibida 11 dona ekan towkent virusalogiya markazida tekwiriwgandi bundan butunlay qutiliw imkoni bormi qancha vaqtda ketadi manga wuni etsayla oldindan raxmat

salom mendayam gepatit b virusi borligi aniqlandi.homiladorman lekin faqat ko#8217;nglim aynib zarda bo#8217;laman. boshqa belgilarini sezmadim.nima by kasallikda hech qanday belgi yo#8217;qmi?davolanmasa nima bo#8217;ladi?javob un oldindan rahmat

Mendaham b gepatit bor ekan qanaqa qilib davolasa buladi buni davosi bormi yoki seryozmi uji menda hech qanaqa asoratlari yoq seznayapman davosi bormi

Maqolada va videoda barcha jihatlarga to#8217;xtalib o#8217;tilgan.

Sayt materiallaridan to‘liq yoki qisman foydalanilganda veb-sayt manzili ko‘rsatilishi shart!

Barcha huquqlar amaldagi qonunchilikka binoan himoyalangan.

Saytdagi barcha materiallar ma’lumot uchun qo‘yilgan. Agarda sizda jiddiyroq savol paydo bo‘lsa, albatta shifokorga murojaat qiling!

СОГЛИКНИ СОКЛАШ ВАЗИРЛИГИ

ГОСПИТАЛ ПЕДИАТРИЯ № 1 КАФЕДРАСИ

Мавзу: УНГ КОВУРГА ОСТИ СИНДРОМИ

  • Коринда огрик билан кечувчи касалликлар: гастродуоденит, гастрит, ут йуллари дискинезиялари, гепатит, холецистит, яра касаллиги, гастроэнтерит, панкреатит, аппендицит, перитонит, инвагинация, гижжа касалликлари, колит, дизентерия;
  • Абдоминал синдроми куйдаги касалликларга хос:грипп, зотилжам, ангина, ревматизм, капилляротоксикоз, паротит, кизамик, скарлатина, сийдик йуллари тош касаллик, диафрагма ости абсцесси, эпилепсия.

  • Уткир холецистит:Унг ковурга остида огрик ва мушак химояси, ут пуфак нукталарида огрик. Конда ва пешобда амилазанинг киска вакт ошиши, коллапс йук.
  • Ярани тешилиши:Олди корин деворда мушак таранглиги, дефанс биринчи соатларида, брадикардия, жигар тумтоклигини йуколиши, гиперферментемия ва гиперферментурияни йуклиги.
  • Аппендицит: Туктовсиз кусиш, токсикоз, эксикоз, коллапс холати, конда ва пешобда амилазани ошиши.
  • Буйрак коликаси: Бел сохасида ва бикинда хурижсимон огрик, пастга иррадиация билан, наслий анамнезда — моддалар алмашинувини бузилиши.
  • Ичак буралиши:Хурижсимон огрик, перистальтикани кучайиши, ичакни локал шиши, плеск шовкини, рентгеноскопияда ичак петляларда суюкликни горизонтал жойлашиши, гиперферментемия ва гиперферментурия йуклиги.
  • Озик-овкат токсикоинфекцияси:Анамнезда шубхали овкат истъемол килиши, уткир гастроэнтерит белгилари, бошка оила аъзоларида хам шу белгиларини булиши. Огрик бутун коринга таркалиши, ферментлар меъорда.
  • Яра колити:Рецидивланувчи хурижсимон огрик, ахлатда кон, тенезмалар, артрит, артралгия.
  • Уткир зотилжам:коринда огрик, коринни олди деворини мушакларини таранглаши, йутал, хансираш, упкада хириллашлар.
  • Шенлейн-Генох касаллиги:коринда кучли хурижсимон огрик, геморрагик тошкинлар, коринни олди деворини мушакларини таранглаши, ахлатда кон, кон билан кусиш.
  • Эпилепсия:ичак коликалари, анамнезда вакт-вакти билан хушидан кетиш, эпилептик талвасалар.
  • Эмоционал стресс:анамнезда – конфликт ситуация. Огрик бутун коринда, тахлилларда ва ички аъзоларда узгариш йук.
  • Муковисцидоз:коринда кайталанувчи огриклар, аник жойлашмаган, пальпацияда ичакда каттик ахлат массалари, мальабсорбция белгилари.

  1. Анамнезда — оилада гастроэнтерологик беморларни мавжудлиги, овкат аллергия, хар хил аъзо ва тизимларни сурункали касалликлари, психовегетатив бузилишлар.
  2. Клиникада – пилородуоденал соха, киндик атрофида, эпигастрияда урта даражали овкатдан 1-2 соат кейин пайдо буладиган огрик;

диспептик синдром – кусиш, кекириш, жигилдон кайнай, кунгил айнаш, кабзиятга мойиллик;

астеновегетатив синдром – тез чарчаш, холсизлик, бош огрик, рангпарлик, неврозга ухшаш холат, полигиповитаминоз белгилари, юрак кон-томир тизимида функционал бузилишлар.

  1. Параклиника белгилари – камконлик, гастринни зардобда ошиши, эндоскопияда – ошкозон ва 12 бармок ичакни шиллик каватида яллигланиш белгилари, рентгенографияда – ошкозон ва 12 бармок ичакни шиллик каватини складкаларни рельефини узгариши, ошкозон ва дуоденумни моторикасини бузилиши, ошкозон секрециясини текширишда – гиперсекреция, гиперацидность.

  • Пархез – стол №1
  • Холинолитик ва спазмалитиклар: белоспон, белоид, пробантин ½ — 1 таблетка кунига 2-3 марта овкатдан олдин 3-4 хафта; но-шпа, папаверин — ½ — 1 таблетка кунига 2-3 марта овкатдан олдин 3-4 хафта
  • Антацидлар: альмагель, гастролюгель, мамогель 1 ч.к. овкатдан 1 соат кейин ва кечасига 2-3 хафта; гастал, маалокс 1-2 табл. овкатдан кейин ва кечасига 1 ой давомида
  • Н2-рецепторларни блокаторлари: ранитидин 150 мг 2 марта 4-6 хафта;
  • М1холинорецепторларни блокаторлари: гастроцепин 25 мг 2 марта 4-6 хафта.
  • Антибактериал даво: трихопол, метронидазол 15-20 мг/кг 10-14 кун; ампициллин, эритромицин, оксациллин 0,25 3 марта 10 кун; фуразолидон 4-5 мг/кг 10-14 кун.
  • Висмут препаратлари: де-нол, трибимол 1 табл. 3 марта 3-4 хафта; викалин, викаир 1 табл. 3 марта 3-4 хафта
  • Биоген стимуляторлар: салкосерил 1 мл м/о 4-6 хафта; плазмол 0,5 мл т/о 10 кун; алоэ, Фибс, апилак.
  • Анаболик дори воситалари: нерабол 0,2-0,4 мг/кг 2 марта 1 ой; ретаболил 0,5-1 мг/кг м/о 1 хафтада 1 марта 1-1,5 ой.
  • Ферментлар: фестал, дигестал, энзистал, панзинорм 1 драже 3-6 марта
  • Седатив даво, поливитаминлар, фитотерапия, физиотерапия.

Унг ковурга остидаги огрик

Огрикни характери

Хурижсимон Доимий симмиловчи

Ут тош касаллиги Сурункали гепатит

Урта кучли Кучли

Сурункали интоксикация белгилари,


Вирусли гепатит В оғир касаллик бўлиб, ўз вақтида даволанмаса, айрим ҳолатларда сурункали гепатит В га ўтиб кетиши кейин у ўз навбатида жигар циррозига, келгусида жигар саратонига сабаб бўлиши мумкин.

Шу ўринда вирусли гепатит В билан боғлиқ бир муаммони айтиб ўтиш керак, бу – дельта-гепатит вируси. Дельта-гепатит нуқсонли вирус ҳисобланиб, ўзи касаллик чақира олмайди. Лекин организмида В вируси бўлган одамларга тушиб қолса, В вируснинг юзаки оқсилидан фойдаланиб, ўзига қобиқ ясайди-да, патоген, яъни касал чақириш хусусиятига эга бўлган вирус ҳолига келади. Дельта-вирус оғир касалликларга сабаб бўлади: эрта ривожланувчи жигар фибрози, циррози, сурункали дельта-гепатит, сурункали дельта-цирроз ва ҳоказо. Ҳозирги кундаги эмлаш ишлари натижасида гепатит В камайиши, албатта, дельта-гепатит муаммосини ҳам бартараф этади.

Вирусли гепатит В – жудаям мураккаб вирус. У уч хил антигендан иборат. Бу вируснинг антигенлари, яъни оқсиллари бизга у ҳақда маълумот беради. Ҳар бир оқсилни аниқлайдиган махсус усуллар бор. Шулар ёрдамида В вируси текширилади ҳамда хулоса қилинади. В вирус фаол ҳолатда беморларни даволашга ҳаракат қилиш керак (кўпроқ сурункали шаклларини). Вирус фаол бўлмаган ҳолатларда эса вирусга қарши даво ўтказиш шарт эмас.

Ўткир гепатит В катталарда фақатгина 5 фоизгача сурункали шаклга ўтиши мумкин. Аммо болаларда унинг фоизи катта бўлади. Янги туғилган чақалоқларда гепатит В нинг сурункали шаклга ўтиши 50-90 фоизгача кўрсаткични ташкил қилиши мумкин. 5 ёшгача бўлган болаларда эса бу кўрсаткич 10-30 фоизни ташкил этади. Нима учун фоизлардаги фарқ бунчалик катта, деган савол туғилиши мумкин. Бу иммунитетга боғлиқ, яъни иммунитет яхши ишлаган ҳолатларда сурункали гепатит ривожланмайди. Чақалоқларда, ёш болаларда иммунитет паст бўлгани учун В гепатит катта фоизда сурункали шаклга ўтиб кетади.

Ҳозир кўпроқ гепатит Внинг сурункали шакллари қайд этилмоқда. Сурункали гепатит ҳам ҳар хил кечади. Айрим беморларда фақатгина вирус ташувчилик ҳолати юзага келади. Бунда бемор ўзида вирус борлигини билмаслиги ҳам мумкин. Уларда вирус тасодифан аниқланиб қолади (масалан, ишга киришдан олдин қонини текширтирса ёки ҳомиладорлик давридаги кўриклар вақтида ва ҳоказо). Айрим беморлар ўзида шу вирус борлигини билмасдан ҳаётдан ўтиб кетишлари ҳам мумкин. Агар беморларда сурункали гепатитнинг манифест, яъни клиникаси мавжуд бўлган кўриниши юзага келса, албатта, улар турли шикоятлар билан шифокорга мурожаат этишади. Уларнинг кўпчилигида тез чарчаш, қувватсизлик, жисмоний меҳнатдан тез толиқиш, терлаш, иштаҳа пасайиши, қорин дамланиши кузатилади. Жигар соҳасида оғирлик ёки оғриқ пайдо бўлади. Оғизда аччиқ, бемаза таъм белгилари юзага келади. Айрим пайтларда беморни бўғимлардаги оғриқлар безовта қилади. Баъзида қичийдиган тошмалар тошади. Ўшанда беморлар бошқа шифокорларга, яъни кимдир ревматологга, бошқаси дерматологга мурожаат қилади. Ваҳоланки, бунинг сабаби сурункали жигар хасталиги бўлиши мумкин. Шунинг учун агар беморларда қувватсизлик билан бирга иштаҳанинг йўқлиги, қорин дамланиши, жигар соҳасидаги оғриқлар, терида қичишиш ва тошмалар кузатилса, албатта, жигар хасталигига ҳам текширтириш керак бўлади. Бундай вазиятларда шифокорга, биринчи навбатда, беморнинг жигарини, қора талоғини пайпаслаб кўради. Кўз, тил ости шиллиқ қаватларини текширади. Сурункали гепатитнинг объектив симптомларидан айримлари бу жигарнинг катталашиши, қаттиқлашиши, пайпаслаганда жигар қирраларида оғриқнинг пайдо бўлиши, тахминан 30-50 фоиз ҳолатларда қора талоқнинг катталашишидир.

Олдини олиш учун

Вирусли гепатитлар профилактикасини икки турга ажратиш мумкин: специфик ва специфик бўлмаган турлар.

Специфик профилактика деганда, ҳаммани гепатитга қарши эмлаш тушунилади. Эмлаш 3 марта олиб борилади. Биринчиси туғруқхонада эмланса, иккинчи, учинчисини поликлиника шароитида қилинади. Эмлаш натижасида болаларнинг 95-98 фоизи иммунитет ҳосил қилади. Улар келажакда гепатит В билан касалланмайди. Шунинг учун катталарни ҳам эмлаш, айниқса, қон ва қон препаратлари билан ишлайдиган, яъни хавф гуруҳига кирувчи одамлар ҳам эмланса, жудаям тўғри иш қилинган бўлар эди. Шунингдек, турмуш қураётган ёшлар тўйдан олдин, албатта, тиббий кўрикдан ўтишлари шарт. Чунки бўлғуси келин-куёвларнинг бирида вирус ёки бошқа касалликлар бор бўлиши мумкин. Агар мабодо уларнинг бирида гепатит вируси бор бўлса, албатта, унга қарши 3 марта эмланиши лозим. Шундан кейингина турмуш қуришса, мақсадга мувофиқ бўлади. Чунки вирусли гепатит В 60-80 фоиз ҳолатларда жинсий йўл билан юқиши мумкин. Агар жуфтликлар эмланган бўлса, юқишнинг олди олинади.

Қолаверса, касаллик турлди тиббий муолажалар вақтида ҳам юқиб қолиши мумкин. Масалан, қон, қон препаратларини олганда, жарроҳлик амалиётлари натижасида, эндоскопик, стоматологик текширувлар, амалиётлар, даволаш жараёнлари вақтида ҳам юқиш эҳтимоли бор. Шунинг учун жудаям эҳтиёт бўлиш керак. Агар тиббиёт муассасаларида стерилизация ишлари тўғри йўлга қўйилган бўлса, бу муаммонинг олди олинади.

Бундан ташқари, гепатит В тиббиётга боғлиқ бўлмаган ҳолатларда юқиб қолиши мумкин. Масалан, пирсинг (қулоқни, бурунни тешиш), татуировка қилдирганда.

Вирусли гепатит қандай хавф туғдиради?

Гепатитнинг ўткир фазасида, яъни ўткир гепатит В да энг катта хавф ўткир жигар энцефалопатиясининг ривожланишидир. Бунда беморнинг жигари жуда тез, икки-уч куннинг ичида эриб кетади. Жигар ўзини-ўзи эритиб юборади. Бундай одамларда иммунитет жудаям кучли бўлади. Кучли иммунитет вирусни ўлдираман деб у билан бирга жигарни ҳам эритиб ташлайди. Шу ҳолатда 100 фоиз ўлим кутилиши мумкин, десак ҳам хато бўлмайди. Касалликнинг ўткир фазасида энг хавфли асорати шу.

Ўткир гепатит В ёшга қараб турли ҳолатларда сурункали шаклларга ўтиши мумкин. Бундай беморлар хоҳлаган овқатини еёлмайди, хоҳлаган ишини қилолмайди. Яна ўткир гепатит билан оғриган беморларнинг 0,5-1 фоизида жигар циррози ривожланади. Бу ҳам жуда катта хавфлардан бири. Кейин жигар циррози жигар саратонига айланиб кетиши мумкин. Шунинг учун ўткир ва сурункали гепатитларни, жигар циррозини иложи борича эрта аниқлаш ва даволаш келгусида ривожланиши мумкин бўлган бундан ҳам оғирроқ асоратларнинг олдини олишга ёрдам беради.

Читайте также:

Пожалуйста, не занимайтесь самолечением!
При симпотмах заболевания - обратитесь к врачу.